БРАЋО МОЈА ДО ПЈЕСМЕ МИ НИЈЕ,
КАД СЕ БАРЈАК ЦРНОБОЈНИ ВИЈЕ
ИЗНАД ЋЕРКЕ НЕМАЊИНЕ ДВИЈЕ.
КАДА НЕМАН СА СВИХ СТРАНА ГАЗИ,
КАД СЕ ЛИЈЕК СПАСА НЕ НАЛАЗИ.
СВУД СМУЋЕНИ ПРИТИСЛИ ОБЛАЦИ,
ИЗ ЊИХ ТУЂИ ВИОРЕ БАРЈАЦИ.
ТРОБОЈКА СЕ ПО БОЈАМА ПАРА,
НЕМАЊИНА КУЛТУРА РАЗАРА.
КАКО ПЈЕСМА ДА РАДУЈЕ ОВА,
КАД СЛУШАМО ВАПАЈ СА КОСОВА.
СМРАЧИЛО СЕ ЛИЦЕ ДУРМИТОРУ,
КАД ЈЕ СРПСКА СПАРТА НА УМОРУ.
О ПРОШЛОМЕ САЊАРИ УГЛЕДУ
ЛОВЋЕН ГЛЕДА ЈАДЕ И БИЈЕДУ.
КАКО МУ СЕ РАСРБИ ЦЕТИЊЕ,
А КУКАЈУ КУКАВИЦЕ СИЊЕ.
СА ОРЛОВА КРША И БИЉАРДЕ,
ПРЕВРЋЕ СЕ У БУНКЕРУ РАДЕ.
А СИВ СОКО И СУРИ ОРАО,.
БЕЗ ОСНОВНИХ ПРАВА ЈЕ ОСТАО.
ПОСТАДОШЕ ПТИЦЕ ДРУГОГ РЕДА,
ЈЕР ПОД БАРЈАК НЕЋЕ МУХАМЕДА.
ВЕЋ СЕ БОРЕ ЗА СПАС СВОЈЕ ГОРЕ,
СВОЈИХ ПОЉА ПЛАНИНА И ВОДА,
ОД ДОМАЋЕ РЂЕ И ИЗРОДА.
КОЈИ ДАНАС У ЊИНОМ ГНИЈДЗДУ,
ГАЗЕ СРПСКУ СЛАВУ И ЗВИЈЕЗДУ.
|