Загрмело уочи Божића
Сину муња изнад Баошића
Гром запали катунске конаке
Власт,... Божије не разазна знаке.
По мору се прострла икона
Зазвонила са свих цркви звона
Запјевала удова крај гроба
Дошла су нам најстрашнија доба.
Све сам талог одвратнога смрада
Црном Гором на силу завлада
Покушали отети узглавља
Све светиње Божјег Православља.
Ко ветар кад све пред собом руши
Мом народу неста мир у души
Устадоше синови и шћери
Испред светих манастирских двери.
Сваким даном све више и више
К`о реке се градовима слише
Напајају душе молебаном
Служе крсту и ноћу и даном.
Посла Мило војску и жандаре
На голорук народ да ударе
Брат на брата крв се врела проли
Зар ишта од тога више боли.
Подиже се Никшић и Беране
Подгорица рјеши да устане
Пљевља дична и Бијело Поље
Херцег Нови, Бар и Љешкопоље.
Сви градови и најмања села
Направише Божанствена прела
С` крстом часним на грудима својим
Песмом- САМО БОГА СЕ ЈА БОЈИМ.
Од Бога нам дат Амфилохије
Вожд црногорске Митрополије
Око њега сав се народ свио
Све светиње да би одбранио.
Часни СРБСКИ народ Црне Горе
Одабрао је Божије дворе
Те он брани светиње од крста
Уз поздрав с` три састављена прста.
На свети дан Божићнога поста
Народ рече тиранину ДОСТА!
На небу се указаше знаци
Из гробова васкрсли јунаци.
Те са трона од владике Рада
Склонили су безбожничког гада
Лажног цара Ђукановић Мила
И распопа Дедејић страшила.
Црном Гором запјевале виле
Заставе се СРБСКЕ поразвиле
Народ врати на Ловћену престо
Од Његоша ... ђе му је и место.
У Мештровића маузолеју
Направише Титову алеју
Са стотине застава и биста
Сахранише све од комуниста.
Ведро небо обасја Комове
Божја реч се врати у домове
Опет СРБИН брат СРБИНУ поста
Лажног цара Шћепана би доста.
|
