- Слава борцу за вјеру и слободу - |
У прашуми званој " Милогора " Ђе' царују крвожедне звјерке Твоје перо бјеше плам слободе А ти витез без узмака Ерке Нијесам те познаво лично И због тога , жао ми је пуно Зор јуначе , што никад нијеси Ради пара на поштење пљуно Част је мени припала велика Што ти могу ко' епски поета Посветити витеже небески Ове строфе , пуне пијетета Често су те знавали хапсити Тукли су те режимски Кербери Али ти си , стајо ко' стијена На бранику слободи и вјери У кућу ти упадали често Водили те на суд без кривице Јер истину знавао си сваком Без пардона , скресати у лице Дух слободе , отпора и борбе Из твог сваког , извиро је чланка У груди је твоје Велимире Тукло срце Вукотића Јанка Без страха си у новине писо Све што мислиш о Душку и Милу Па си моро' ко' Павловић Пеко Уточиште тражит у егзилу Морао си отићи из земље Ко' Пилетић што је некад Јоле Ал' патњом си још за свог живота Себи сплео вјечне ореоле Тамо горе , ђе се вјечно живи Ђе' почасти небеске се дјеле Ти сад сједиш брате Велимире Уз кољено Нелсона Менделе Јер ко' и он ти посвети живот Борби за част , правду и истину Такви људи живе и када им Смрт претвори тјело у прашину С'тога нек ти задња почат буду Ове пјесме сваки стих и рима Ти нијеси мртав Велимире И гроб твој ће' да се бори с' њима |
Аутор: Славко Перошевић |
