Јутрос рано у цик зоре
Још сам био у аљине,
Пробуди ме свјетлост јака
Што сијаше из даљине.
Док отварам снене очи
А душа се са сном бори,
Изнад Српске Подгорице
Тробојка се завиори.
Ја помислих да још сањам
Ал' бијаше то на јави,
Баш у Куче ево јутрос
"Државности дан се слави."
Док јутарњи први зраци
Подгорички асвалт грију,
То су Кучи Витезови
Знају како а и смију.
Ђе Слободе сунце грије
Ђе Јунаштва извор точи,
Никад нико није мога
Нагнати им страх на очи.
Ђе за образ и због Части
На живот се заборави,
За Турскога вакта бјеху
Ко' држава у држави.
И јутрос су доказали
Да ће они вазда смјети,
Све да ће их пећи живе
И на Крст их разапети.
Сваки од њих носи гене
И манире ђеда свога,
Славног Ђуље Јованова
И Ивезе Вуковога.
А Миљанов Марко није
То писао ради реда,
"примјер Чојства и Јунаштва"
То је њина абецеда.
О вама би Кучи могло
Да се пише немилице,
Ви сте данас освјетлали
Част и углед Подгорице.
|
