Са небеске цркве , одлијежу звона
У литији народ скупио се силан
А пред масом свјета са крстом у руци
Поносно корача , мајор Тепић Милан
Иза крста к' небу , два барјака света
У висину диже , чврста српска мишка
А под њима ходе бесмртни јунаци
Миланковић Вељко и Божовић Гишка
Трећи барјак гордо у рукама својим
Испред ове свете , бесмртне армаде
Носе два јунака Херцегове Земље
Видаковић Неђо и Радовић Раде
Четврти и пети у витешке руке
По заслузи стави , нека сила виша
Те их данас горе у небеском царству
Са поносом носе Срђан и Љубиша
А шести и седми у бесмртном строју
У литији којој не види се краја
Носе комаданти из крвавог рата
Витезови српства Манда и Аждаја
Осми барјак носи величина једна
Што у души српској никад мријет неће
Остојић се Горан звао тај див јунак
Неумрли херој из " Шестдесет треће "
Поред њега три се барјака виоре
А носе их наши бесмртни пилоти
Што су себе ратном овјенчали славом
Кад род српски распет , бјеше на Голготи
Под дванестим виђох једног горског змаја
Витешкога дјела и витешког трага
Бесмртног јунака косовскога боја
Поручника младог , Леовца Предрага
А иза њих иде , небеско свештенство
Христ којем је рајске отворио двери
Иду Патријарси , иду епископи
Игумани свети , ђаци , калуђери
Монахиње ходе уздигнутих глава
Крај њих смјерно газе јереји и проте
И сви они што су сањајућ небеса
Завјештали Христу земаљске животе
А пред свима ходећ у ципеле старе
Дуге бјеле браде , што му скрива груди
Иде старац кога памтимо по рјечи
" Најпрече је дјецо да будемо људи "
А иза свештенства полако се креће
Бескрајна колона јунака и људи
То небеско српство , подржава срцем
Српску Спарту што се, из сна дугог буди
|
