Са небеске цркве , одлијежу звона У литији народ скупио се силан А пред масом свјета са крстом у руци Поносно корача , мајор Тепић Милан Иза крста к' небу , два барјака света У висину диже , чврста српска мишка А под њима ходе бесмртни јунаци Миланковић Вељко и Божовић Гишка Трећи барјак гордо у рукама својим Испред ове свете , бесмртне армаде Носе два јунака Херцегове Земље Видаковић Неђо и Радовић Раде Четврти и пети у витешке руке По заслузи стави , нека сила виша Те их данас горе у небеском царству Са поносом носе Срђан и Љубиша А шести и седми у бесмртном строју У литији којој не види се краја Носе комаданти из крвавог рата Витезови српства Манда и Аждаја Осми барјак носи величина једна Што у души српској никад мријет неће Остојић се Горан звао тај див јунак Неумрли херој из " Шестдесет треће " Поред њега три се барјака виоре А носе их наши бесмртни пилоти Што су себе ратном овјенчали славом Кад род српски распет , бјеше на Голготи Под дванестим виђох једног горског змаја Витешкога дјела и витешког трага Бесмртног јунака косовскога боја Поручника младог , Леовца Предрага А иза њих иде , небеско свештенство Христ којем је рајске отворио двери Иду Патријарси , иду епископи Игумани свети , ђаци , калуђери Монахиње ходе уздигнутих глава Крај њих смјерно газе јереји и проте И сви они што су сањајућ небеса Завјештали Христу земаљске животе А пред свима ходећ у ципеле старе Дуге бјеле браде , што му скрива груди Иде старац кога памтимо по рјечи " Најпрече је дјецо да будемо људи " А иза свештенства полако се креће Бескрајна колона јунака и људи То небеско српство , подржава срцем Српску Спарту што се, из сна дугог буди |
Аутор: Славко Перошевић |
