Теби чијем перу , богови се диве
Чи' ум блиста јаче , но свјетлост комете
Теби сине древних германских земаља
У којим су никли , Бетовен и Гете
Теби кога славе , богиње и музе
И ловором ките , неумрла дјела
Моја српска душа , ово писмо пише
Из једног далеког и маленог села
Док јесењи вјетар , лишће с' грана кида
И хук докле слушам , набујалих вода
Рекоше ми да си , добио Нобела
Пријатељу дични , мога српског рода
Озари се душа , и задрхта срце
Као пред олујом остарјели бријест
Одавно ми није , у беспућа ова
Долазила дража и милија вијест
Ја знам да те данас величају многи
Под ногама твојим , цјела је планета
Ал' у име српства , захвалност ти нико
Не може изразит ко' епски поета
Од пјесника епског , захвалност ти нико
Не може исказат , силније и јаче
Јер кроз епско перо, већ хиљаду љета
Србинова душа на папир се стаче
Кроз вјекове дуге , то је перо било
Свједок наше славе и свих катастрофа
Па сигуран буди , да сво' српство данас
Стоји иза ових ријечи и строфа
И знај да јачину , ових епских рима
Неће никад скрити , заборава тама
И за петсто љета , сва српчад ће знати
У злу и у патњи , да си био с' нама
Крст на своја леђа , ти носиш од тада
Због нас Срба многим , постао си мета
А истина што си , предочио свјету
Слугама ђавољим , и дан данас смета
Пљували су на те' Србомрсци разни
И био си због нас', " Персона нон грата "
Али Бог са неба , указа ти милост
И отвори широм , бесмртности врата
А ја пјесмом овом , емоција пуном
Желио сам само , господине Хандке
У име свих Срба , да ти кажем с' душом
" Бог нека те чува " - "АЈНЕ ГРОСЕ' ДАНКЕ "
|
