ГОДИШЊИЦА СМРТИ СРПСКОГ ВИТЕЗА ИЗ КУЧА
Данас си се брате преселио тамо
Ђе' Христова рука све вага и мјери
И жртвујућ себе за добробит других
Небескога царства , отворио двери
Данас си се брате преселио тамо
Ђе' комете сјајне окружују Луну
Ђе' царује онај што је уз Голготу
Вијенац од трња , носио ко' круну
Данас си се брате , преселио тамо
Ђе' анђели сједе за златне астале
Да с' Војводом Марком , на небески Медун
Рујно вино пијеш поред цркве мале
Тамо ђе' је извор , вјечнога живота
У вртове рајске , ђе' цвјетају руже
Ђе' Патријарх Павле и Николај свети
Литургију вјечну , српском роду служе
Враг не воли оне , што се Богу моле
И који у вјери Христосовој живе
Па' је с' тога на вас , страшном мржњом вођен
Послао оркане и облаке сиве
Преврну се барка , под ударом вјетра
Валови се дижу са свих божјих страна
А у мутној води , последњом се снагом
За спас мале Нине , бори мајка Јана
Дјевојчица вришти у самртном страхи
Док' око ње , рука смрти мрежу плете
Отац Ратко можда спасити се мого
Ал' оставит не хтје , жену и дијете
Не хтје' живот живјет , без вољених својих
Без супруге Јане и без мале Нине
Но' у воду скочи и са њима скупа
Нестаде у хладне језерске дубине
Измучени људи на обали воде
Гледали су с' тугом преврнуту барку
Ал' јуначко срце у грудима српским
Није дало мира , Вујошевић Дарку
Није мого гледат , витез с' гордих Куча
Ђе' се ова часна фамилија дави
Но' полеће и он у таласе хладне
Ка' вјечном животу и бесмртној слави
Као некад што су знавали му преци
За спас својих ближњих , да мру' и да гину
Тако и он живот , свој дарова млади
За Ратка и Јану и малену Нину
|
