Прије неки дан сам чуо вијест
Да си био лег'о у постељу
И да бистра мрачи ти се свијест
Мој велики епски учитељу
Доћ' нијесам мог'о да те видим
Јер сам неђе у туђем свијету
Али ћу те ожалит' достојно
К'о великог и славног поету
Од чијих се језовитих рима
Свима знала најежити кожа
Јунаке је многе опјевало
Славно перо Ђурановић Божа
Опјев'о си многе битке љуте
Звек сабаља и самртне крике
Сад Вишњићу одмараш уз скуте
Горди царе народне епике
Крај огњишта у облаку дима
К'о дијете у мајчином крилу
Слушао сам не трепћућ' очима
Твоју пјесму о Јововић Милу
Твоје риме лијепе и течне
Биле су ми к'о душевна храна
Замишљ'о сам крвавог хајдука
Ђе на мегдан зове Капетана
Слушајући те стихове сјајне
Немир неки срце би ми спопа
Од звиждука Хасанове сабље
Кад се нађе изнад мртвог попа
Тог јунака који није мог'о
Владареву да претрпи псовку
Читајућ' те пожељех у срцу
И ја епску да узмем оловку
Слушајући Шћепана сердара
Сваки стих ме сјек'о попут ножа
Па и моја мала стопа крену
Трагом славног Ђурановић Божа
Многи су нас упоредит' знали
И мишљење своје о том рећи
Али ја сам ув'јек говорио
" Од мене је Божо пјесник већи "
То и данас ево јавно кажем
С пуно неког искренога бола
Док се стихом опраштам задовјек
Од својега пјесничког идола
Поштовање одаћу ти вазда
На свијету овом докле дишем
К'о син своме што одава оцу
Јер уз' те сам учио да пишем
Ти ћеш горе у небеском рају
Срест' јунаке о којим си пјева
Баја, Пека и сердара Дуку
И Ђукана Ђурића са Чева
Они ће те горе зор витеже
Дочекати к'о рођена браћа
Ту ћеш сјести са пером у руци
Крај чувеног Мићуновић Баћа
Ту ће испод небеских бедема
Оногошта и тврдога Спужа
Вином да вас послужи рујнијем
С гордих Цуца Батрићева Ружа
Кад те виде и Ристо и Бајо
Истуриће љуте џефердаре
И сви скупа громко ће завикат'
" ДОБРО ДОШО ЕПСКЕ ПЈЕСМЕ ЦАРЕ "
|
