У поносне ускочке планине
Што велике рађаху хероје
" Под Малинско" у манастир стари
Крстио се мој мали Благоје
Аранђелов дан освано бјеше
Листове је вјетар кидо жуте
Кад мој синчић у божијој кући
Смјерно стаде Исусу уз скуте
Неко ће ми можда замјерити
Што под Острог не крстих га свети
Ал мене је нека сила вукла
Пут роднијех ускочких врлети
Од Малинска , љепших мјеста има
Са којих се божјем сину кличе
Ал' вук сваки свој чопор слиједи
Своме јату лети свако птиче
Свако иде ђе га срце носи
И ђе има корјене дубоке
А мени је жеља срцу била
Да Благоја крстим у Ускоке
Нека сила небеска ме вукла
У дубини мог пјесничког бића
Да га крстим у храм ђе почива
Витез који посјече Ченгића
Желио сам Ускоке да види
И да буде поносан на претке
Што су вазда јуришали храбро
На душманске сабље и на метке
Па тог дана , држећ га за руку
Док је вјетар кроз омаре пирко
Прослових му "Бог нек ми те чува
И БУДИ МИ КО' АЛЕКСИЋ МИРКО "
ПС.
Сад бих на час замолио Бога
Да бистрину подари ми уму
Да посветим неколика стиха
Нашем добром и поштеном куму
Много бих ти' , тога хтио рећи
Ал' рјеч свака , чини ми се мала
Јер душа је твоја већа куме
Од врхова планине Урала
У староме српском манастиру
Ког' скривају од погледа , шуме
Ти част нашој указо си кући
Што Благоја крстио си куме
Моје срце вечерас је пуно
Што за кума имам Шпицу Лала
Бог са неба нека ми те чува
И велико нека ти је хвала
Код нас људи , обичних и малих
Сазданијех од крви и меса
Још се држи до изреке старе
Кум на земљи а Бог на небеса
|
