Претражи овај блог



ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ВИТЕЗУ " СЕДМОГ БАТАЉОНА " ВАСИЛИЈУ - ВАЊИ ДУРУТОВИЋУ


У Никшићу граду под Требјесу горду
Ђе животе људске страшна болест жање
У цик ране зоре престало је куцат'
Срце нашег брата Дурутовић Вање

Из праха земаљског вину му се душа
Да царује неђе у облаке сиве
У небеску гарду Орловића Павла
Отишо је витез из јуначке Пиве

Ту ђе Аџић Вуле са сабљом у руци
Држи стражу испред Христовога трона
Сад одмара душу' наш брат Василије
Легендарни витез " Седмог Батаљона " 

У најтеже дане и земане клете
На бранику српског народа је стаја
У његове груди, чујте добри људи
Куцало је срце, Пивљанина Баја

Бранио је српство и Косово свето
Газећи кроз мртва душманска тјелеса
О витеже српски нека ти је слава
И срећни ти пути у плава небеса

И кад Милов режим удари на цркву
И брод српски када започе да тоне
У Никшићу граду, витешку армаду
Повео је у рат противу Сотоне

Пред светијем храмом у борби са тамом
Један поред другог често бјесмо Вања
Због тог' ти се данас до земљице црне
Моје епско перо с поштовањем клања

Ти си био спреман за спас вјере наше
Жртвовати себе , кућу и имање
Зато с поштовањем клекни Црна Горо
Пред јуначким одром Дурутовић Вање

Нек' " Батаљон седми " у строј мирно стане
Из цијеви огањ к'небу нека бљуне
Над гробом јунака Славне Српске Спарте
Ког' ће славит пјесме и гусала струне

Маленкост ти моја из туђине клете
На крилима вјетра ову пјесму шаље
Нек стихови њени на грудима твојим
Сјаје мјесто Златне Обилић Медаље