Ову пјесму одма' не објавих
Из некога обзира и реда
Чекао сам пар дана да прође
Да достојно сахранимо Ђеда
Док газећи стазама звјезданим
Наш Владика путује ка рају
Смрти му се олоши веселе
И к'о пашчад из јазбина лају
Док с храмова јека звона стоји
Пламом тужним док горе свијеће
Нашем болу и нашој несрећи
Радује се фашистичко смеће
Радују се Владичиној смрти
И хуле му на ореол свети
Људске рђе и никоговине
Које грама немају памети
Радују се безбожничке вашке
Зависници од бијелог прашка
Смрт нашега Владике прославља
Уз музику дружина усташка
Шпијунчине које и не знају
Шта је школа и шта је култура
Радују се смрти и нестанку
Великога српског бастадура
Они који без имало стида
Из свег' грла урличу " Евива "
А мајку би рођену продали
За џак брашна и за гајбу пива
Од те багре на овом свијету
Не постоји гора људска врста
Зло и мржњу Црном Гором сију
И брукају Зрновога Крста
Да их овај јунак виђет може
Једина би њему била жеља
Да фукаре уза зид построји
И све редом да их постријеља
То је био јунак са Мојковца
Кога слави јек гусларских струна
Што се мртав од вас данас стиди
Бандо људских рђа и шпијуна
Ја поштујем сваког Црногорца
Чак и оне старе либерале
И молим их из редова својих
Да одстране овакве будале
Либерали свој понос имају
И боре се за своје идеје
И само им могу наштетити
Брави који на свакога блеје
Од Улциња до Бијелог Поља
Те су рђе на лошему гласу
Говеда су од њих паметнија
Која траву на ливади пасу
И мене су често вријеђали
И писали по фејсбуку свашта
Ал ја не хтјех да им одговорим
Задуго сам поганима прашта
Зборили су неистине разне
И со су ми сипали на ране
Али ми нешто није ишло браћо
На њихове да се спуштам гране
Потписати не смједоше себе
Врхом свога поганскога пера
А како ће кад им у грудима
Куца срце мање од кликера
Ја о неком кад шта имам рећи
Без скривања рекао сам вазда
Ни кроз родно мјесто више с миром
Проћ' не могу од њиховог базда
Пријете ми и гадости зборе
Стално на ме у тајности блеје
Ал ја ипак не могу да мрзим
Те духовне и људске Пигмеје
Јер то људи никакви нијесу
Но скупина рђа и бараба
Већу храброст од њих у грудима
У Дробњаку има свака баба
У Црној им Гори друга нема
По нељудским дјелима и сраму
Такве људе као они што су
У септичку сахрањују јаму
|
