Под притиском великије сила
Краљевина бјеше се створила
Тако крајем Великога рата
Спојише се два Србина брата
Један стиже из Горског вијенца
Овај други родом са Опленца
Састаше се на сред Београда
Па се један другоме изјада
Јер несрећу виде обојица
Да је српска створена гробница
Што Државу с Хрватима праве
Па ће многи остати без главе
Јер ће доћи до новога рата
А усташе Павелића Анта
Направиће логоре и јаме
Касапнице од усташке каме
Запамтиће сваки Србин прави
Што Државу с усташама прави
А Краљ Српски регент Александар
Нити мога, нит' је био кадар
Да спријечи покоље и клања
Због немоћи али и незнања
Па неславно оконча и страда
Од усташа сред Марсеља града
Но да почнем причу из почетка
Што до кобног води завршетка
У Скупштини у сред Београда
Нечувена атмосфера влада
Јер Хрвати Србе оптужују
А планове иза леђа кују
Да напусте Владу Београдску
И да земљу направе Хрватску
У којој ће Србе да побију
И усташку ограде авлију
С благословом Запада и Папе
Па цртају границе и мапе
У њих мећу пола Краљевине
Мисле да ће сунце да им сине
Свакодневно Србе вријеђају
И из клупа скупштинскије грају
Измишљају разна понижења
Да би лакше рекли довиђења
Триста ружних изрекоше јада
У Скупштини на сред Београда
Без пардона по Србима пљују
Српски народ и Државу псују
Кад је једном Српске посланике
Спопанула мука отприлике
Што трпјеше напад мјесецима
И пљување по својим прецима
Одлучише а тако и треба
Усташама стиглим из Загреба
Да покажу ко је газда прави
Јер зло мора да се заустави
Па је њима један витез приша'
По имену Рачићу Пуниша
Прави Србин а из Горе Црне
Да им правду по заслузи врне
Од племена од Васојевића
Честитијех људи и племића
Па он вади пиштољ иза паса
Плану огањ ваздух заталаса
Крв погану усташама проли
Јер свој народ цијени и воли
Крв потече пр'о скупштинског пода
Из четири усташка изрода
А онда га Стјепан Радић моли
Би да срамно спаси живот голи
Да остави њега у животу
Па ће јавно да призна срамоту
Што његови посланици сносе
И Србина блате и пркосе
Али Рачић за њега не хаје
Него ватру револверу даје
Па Радићу надодао рана
Од којих је после мјесец дана
Непријатељ Стјепан подлегао
Па од правде није побјегао
У Држави наста тешко стање
Ко у тору кад наступи клање
Узбурка се цијела Европа
Јер им Рачић планове покопа
А усташе Владу напустише
Па усташки вакат прогласише
Хоће назор да се отцијепе
У границе "њихове лијепе"
Али битну ствар заборављају
Да им Срби ни педља не дају
А Краљ Српски шестог јануара
У Држави диктатуру ствара
И тако се ствари посложише
Али грдно у судбини пише
Он се није у освету над'о
Па је брзо због тога пострад'о
Усташки га хитац погодио
Кад је једном у Француској био
Па заврши живот у Марсељу
А усташе испунише жељу
И убрзо уз помоћ Хитлера
И Јосипа Броза пролетера
Звијер дође до нове државе
Што је пуна ужаса и страве
Ђе усташе не правише гробља
Од несретног православног робља
Него праве монструозна дјела
Па кроз Српске градове и села
Српом, камом, маљем и мотиком
Покољ праве не праштајућ' ником
Ђе су многе јаме биле мале
Да би Српске жртве прогутале
У Држави Кардеља и Тита
Сваки монструм усташки се пита
Па наш народ крваво пострада
Јер допушта да му земљом влада
Онај што је Српску ђецу клао
Крвник жртви на чело је стао
Ево има осам деценија
Како нам је у њедрима змија
Па нас коље и не да нам мира
А Српска јој јавност салутира
У Скупштини гдје Рачића није
И даље се легу љуте змије
Што не може трпјети се више
Но ће Србин једном да продише
Кад то буде и ја срећан бићу
Зато кличем Пуниши Рачићу
Молим Бога да се опет роди
Да освети и да ослободи.
|
