Стотину је седамдесет љета
Од ницања најљепшег цвијета
Од ког Његош направи букете
Па га онда у Вијенац сплете
Сад је свједок о времену томе
Дар Његошев народу Српскоме
У коме је опјевао Раде
Србинове невоље и наде
И дилему Владике Данила
Шта са „браћом“ што се потурчила
Куд одоше у табор изрода
Па сазива Скупштину Народа
Сам одлуку наћи не могаше
Па главаре редом позиваше
Да се нађу на Кршу Орлову
И дилему разријеше ову
Сабраше се Црногорци мрки
Да ријеше тај кастиг велики
У свитање Тројичина дана
Пристигоше са крвавих страна
Непроходних кланаца и крша
Јер је мука на помолу виша
Од домаћих нових потурица
Но од љутих азијатских злица
Није шала мијењати Вјеру
И давати образ за вечеру
Одрећи се Свијеће и Крста
Светог Петра и с чела три прста
Своје браће и родног огњишта
А побјећи срамно са бојишта
Без разлога, без невоље љуте
Па клекнути крвнику под скуте
И сврстат се на супротну страну
Мјесто Књазу служит капетану
Против кога, против брата свога
А признати Алаха за Бога
Мјесто Христа и Богородице
Носит срамно име потурице
Славит Бајрам, Меку и Медину
А Крст Часни бацит низ ледину
Одрећи се Цркве и Олтара
И Косова и Светог Лазара
А душмана имат господара
Све то Његош пребира по глави
Док бесмртни Вијенац направи
У ком чојство и јунаштво живи
Па се цио Свијет томе диви
Његова је величина стала
На струнама од светих гусала
Што лијечи ране Рода мога
Примјерима из времена тога
А из пера Рада Томовога
Кога данас желе да осуде
Па да примјер Србину не буде
У држави новој Црној Гори
Коју Запад направи и створи
И оте је од мајке Србије
У крило је меће Албаније
Братими је с државом усташком
Уређује по закону хашком
Који Србе убија и суди
А у Црној Гори мржњу буди
Па уз помоћ срамног господара
Још једанпут потурице ствара
С циљем да се са Србима кољу
И да уђу у будућност бољу
Тако што ће згазит Вјеру стару
А прихватит Ислам и Мунару
И распопа издајника Христа
Који води шаку атеиста
Безбожника бивших комуниста
Српска права ту не живе више
Ћирилица тамо се не пише
Србија се спомињат не смије
Нити помоћ тражит од Русије
Српски народ без слободе живи
А Његош се за то стање криви
Што је Српство дигао високо
Као крила кад развије соко
Срби знају Његошево дјело
И шта значи црно на бијело
Сад је црно без иђе бијела
Јер је Црна Гора доживјела
Црње дане него икад прије
Да се по Њој НАТО барјак вије
А Српски се развити не смије
Али неће тако довијека
Наћи ће се и за то лијека
Кад се сложе мрки Црногорци
Великијех јунака потомци
Из времена Данила Владике
И одбаце међу се разлике
Због Његоша и Николе Краља
Погазиће шта тамо не ваља
Протјерати нове потурице
И злогласне НАТО јединице
На Ловћену срушити самаре
И вратити сјај капеле старе
Рапорт дати Његошу пјеснику
Да је ново доба на видику
Што се види са Ловћенског виса
Баш како га Владика описа
Уз поруку свакоме олошу
Да је ово ВИЈЕНАЦ ЊЕГОШУ!
|