Српкињо моја , Спартанко дична
Нек Божја сила с' неба те води
Буди ми јака , храбра и силна
Синова шест' ми љубави роди
Када одрасту , у сваком од њих
Кад војник српског народа сташе
Од пушке њине и срца храброг
Нек' се џелати мог рода плаше
Први нек буде чврст ко' стијена
У страху пред њим нек дрхти душман
По' славном цару српскога рода
Њему ћу име да даднем Душан
Други ће бити лијеп ко' вила
Слава ће вјечна њега да прати
И њему име даћемо дивно
Он ће се душо , Страхиња звати
А кад се роди још један витез
Краја ти неће постојат срећи
Ја знам да жељу у срцу имаш
Да Милош , син ти зове се трећи
Четвртог у сну , под барјак видим
Косовом пољем , ђе језди с' њиме
Њему ћу зато када се роди
Да даднем славно Бошково име
Пети ће бити лављега срца
Окретан , храбар , брз ко' стријела
Њега ће појат јуначке пјесме
Он ће се родит за славна дјела
Кад вакат дође , Косово поље
Да опет буде , ко' некад наше
Он ће по' њему под крсташ барјак
На хату зорном гордо да јаше
Кад Србин опет , y руке своје
Колјевку свету и душу врати
Петоме сину , љубави моја
Име ћу Павле , Орловић дати
Шести ће бити , уман и мудар
И срца пуног вјере и наде
Ум његов , српским зрачиће небом
Њему ће име да буде Раде
Његова рука , српскоме роду
Писаће душо , најљепше риме
Дурмитор , Ловћен , Дечани свети
Сво ће се Српство поносит с' њиме
|
