Шта је соко без лаганих крила
Шта без горе нагоркиња вила
Шта је јунак без љута мегдана
Шта рањеник без љутијех рана
Шта је пушка без оловног зрна
А шта ружа без својега трна
Шта је зима без леда и мраза
Шта јелени без планинских стаза
Је ли љето без сунца жаркога
Шта је вјерник без вјере у Бога
Шта је пјесник без листа хартије
А свештеник шта је без мантије
Шта је црква без свога олтара
А шта Земља без добра владара
Шта је народ без своје слободе
А шта море без дубоке воде
Шта је битка ђе се не погине
Је ли зора док сунце не сине
Како пјесник пјесму да напише
Док га неко јако инспирише
Као што је мене овог дана
Јунакиња Ковачевић Стана
Која до сад није опјевана
Иако је жена од мегдана
Пошто не би у Босни слободе
И у њеном селу Црноводе
Стана узе оружје у руке
И уписа себе у хајдуке
У мушко се она прерушила
Уз Стевана мужа да би била
Косу среза и обрија главу
Па ријеку препливала Саву
Да би битке крваве водила
Посавином до Дрине ходила
И гонила Турке Азијате
Да се никад пр'о Дрине не врате
Ту је Стана задивила чету
Јер је храбро у турском налету
Неколике турске смакла главе
И тако се дочепала славе
Сви се чуде великоме дјелу
Па кад бише Батковића селу
На домаку града Бијељине
Би суђено многи да погине
И тога је страшног ратног дана
Опет чету задивила Стана
Рањенога бранећи Стевана
Што је љутих допануо рана
Па га Срби носе Шапцу граду
Не губећи у спасење наду
Али пошто немаде лијека
За Стеваном Стана залелека
А кад Стана поче нарицати
Тад саборци почеше схватати
И велики настао је тајац
„То је жена, то није мушкарац!“
Па су онда сви саборци њени
Дали почаст овој храброј жени
А команда тад саопшти Стани
Да су ратни одбројани дани
Јер су права била забрањена
Да у рату учествује жена
Али Стана оста кроз времена
Као јунак и одважна жена
Која није ни живот жалила
Да би Српску Земљу одбранила
Њен су примјер слиједиле биле
Храбре жене што су се бориле
Кроз крвава и ратна времена
Па је доста погинуло жена
Које су се витешки бориле
Да би свету слободу створиле
Ту предњаче Милунка и Стана
Најхрабрије жене са Балкана
Које слави Српска историја
А кроз пјесму да помогнем и ја
Да не падну оне забораву
Но њихову да чувамо славу!
|
