|
Кад је Господ створио инсана
Од настанка и давније дана,
Људима је дарива животе
Бивало је Части и срамоте,
Створио је благодет и муку
Оставио поштење и бруку,
Праве путе а и стрампутице
Зор јунаке или кукавице,
Црне ноћи и зоре бијеле
Па се људи овако дијеле,
Они који гину због Слободе
И они што узалуд се роде.
||
А наша је историја пуна
Див јунака, ратова и буна,
Од кад' људско постало је биће
Рађале су мајке "Обилиће",
И од када године се броје
Рађале су често и несоје,
Па је тако историја често
На потоње или прво мјесто,
На зачељу, а ко је на челу
Ову људску вукла паралелу,
А истину доста често крише
Јер побједник историју пише.
Због тога је истинита слика
Вазда била народна Епика,
Вјековима Епске су поете
Били свједок ове земље Свете,
Свједочили о свакоме боју
И писали о јуначком соју.
Све би ово у заборав пало
Да нијесу гусле и гудало,
Опјевали из јуначког грла
Истина би давно изумрла,
Јер гусле су и Епски пјесници
Исто као сабља у десници,
Оштро перо и гусала јека
На бранику били довијека,
Ђе Слобода и вјера се брани
Писали су Епски великани,
Како кукољ бира се из жита
Да ономе што Епику чита,
И ономе који гусле слуша
Надахне се и срце и душа.
И с' кољена тако на кољено
Српско сјеме крвљу натопљено,
Традицију чува од крвника
Десетерац Епскога пјесника,
Мој гусларе ти грло не штеди
Без гусала Србин не вриједи.
|
