Мени као Епскоме пјеснику
Кога рима неизмјеро веже,
Да искажем своја осјећања
Одавно ми није било теже.
Сузе су ми падале у крило
Тужна вијест јутрос када дође,
Да је црква Српска Православна
Без духовног останула вође.
За нас који молимо се Христу
Година је ово била тешка,
Остасмо смо без нашег Патријарха
А за ЂЕДОМ још је рана фрешка.
Ташко нам је, морамо жалити
У грудима док нам душа јеца,
Ми смо данас поред нашег ЂЕДА
Још једнога приложи Свеца.
А Божија црква то је народ
Што у вјери нађе души мира,
Вјерујемо и знамо да хоће
Господ новог послати пастира.
Ти Светости који данас идеш
Оном коме служио си вијек,
Нека твоја племенита душа
У небеском царству нађе лијек.
|
