|
Боже драги научи ме
Тужног срца пишем риме,
Дај умјећа, имам жељу
Да захвалим Светитељу,
Дај гуслару глас славуја
Да запјева алелуја,
И запјева амин Боже
Па гудалом изнад коже,
Нек' гудало тужно цвили
А са њиме гуслар мили,
Док струне му тужно јече
Он уз гусле залелече,
Православна свака душа
Тужну пјесму да послуша,
Па нек' ова пјесма збори
Ко Слободу Црној Гори,
Уз Божију помоћ скроји
А онда се упокоји,
Наш духовни отац Свети
Никад неће умријети.
||
Трпио је Исусове муке
А благослов његове је руке,
Од када је дошао на трону
Трудио се да црквеном звону,
Црногорски народ посрнули
Не би ли се цркви обрнули,
И Божије сакупља пастире
Обнавља и гради манастире,
У народу тражио је воље
Да сачува Српске Богомоље.
Када су се безбожничке силе
На Светиње наше окомиле,
Он је своју окупио браћу
Да се моле и у цркву свраћу,
А онда је у часноме ходу
Православном показао роду,
На свијету то не виђе нико
На Литије народа толико,
И све мирно без ружне ријечи
Уз молитву Богу да спријечи,
И уз тамјан и пламен свијеће
Да не буде још невоље веће,
Јер су наша посрнула браћа
Он збораше када се обраћа,
Братска рана да највише боли
Да им прашта и за њих се моли.
Говораше овако Владика
То је примјер правог духовника.
На престолу постављен од Бога
Под старе је дане снаге смога,
Црној Гори дарива Слободу
За спасење Православном роду.
Прије но се у небеса вину
Његошеву хтједе задужбину,
Да поврати Ђе је некад била
Није му се жеља остварила,
К'о аманет оста у начелу
Да на Ловћен вратимо капелу.
Жалимо те наш Владико Свети
А знали смо да мораш мријети,
Мислили смо још годину коју
Да нас водиш у Христовом строју,
Земља плаче, пјевају небеса
Рајски двори твоја је адреса,
За Божијем сада си асталу
И посматраш Црну Гору малу,
И докле се с' анђелима гостиш
Ја те молим да нам све опростиш,
Ми ћемо ти палити свијеће
Никада те заборавит' неће,
Црна Гора и Острошке греде
Волимо те неумрли ЂЕДЕ!
|
