Ех колико пута врх мојег ће пера
Зајечат од бола од туге и плача
Гледајући како крв хероја српских
К црној земљи точи са душманског мача
Гледајући како црни врани гачу
По Божијој земљи ђе божури цвату
И наш народ како по навици ставља
Врат сто пута сјечен под каму џелату
Тамо ево опет љута битка јечи
Одлијежу громко снајпери и зоље
Опет Срби гину куражно и смјело
За част и за образ и Косово поље
Као некад Милош, Југ Богдан и Павле
Пркосећи страшној сили и терору
Падоше и данас косовски јунаци
У робовској тами чекајући зору
Против силе страшне борише се смјело
У обручу са свих опкољени страна
Ал' све залуд б'јеше у тој љутој битци
Побједу над Христом однесе Сатана
Пред манастир свети на ливади цвјетној
У ранама тешким три осташе лава
О храбрости њиној Србин ће да прича
Докле теку Дрина , Неретва и Сава
Имена ће њина врхом епских пера
Исписана бити к'о завјетно слово
Заборава вео никад прекрит неће
Оне што су пали бранећи Косово
Бојане , Стефане и Игоре брате
Нека вам је слава и велико хвала
У срцима нашим вјечито ће јечат
Слободарски прасак вашијех рафала
Хицима сте својим тамо поред Бањске
Посијали сјеме нове српске буне
О дјелима вашим пјеват ће поете
Вјечно ће вас славит са гусала струне
А дан доће брзо кад ће ка Балкану
Бож'ја војска кренут са Волге и Дона
Пред громадном снагом православног цара
На кољена клети клекнуће Сотона
Христова ће казна стић мрске џелате
Платит ће за свако дјело зло и дрско
Зајечат ће звона са старих звоника
А Косово свето биће опет Српско.
|
