Гусле српске отворите двери
Струна ваших ђе вјекови трају
И у своје примите окриље
Два витеза Милинка и Бају
Да запамте млада покољења
Да се прича док постоји Жупе
Син и отац како су без страха
Дочелали Мирашеве трупе
Тога дана уз повике громке
Про жупскијех сокака и поља
Кано некад хорда Џингис кана
Кретала се армада ђавоља
Иде хорда и барјаке носи
И у небо два подиже прста
И са пјесмом громогласном слави
Зеленаша Поповића Крста
Неко Србе на сва уста псује
Неко пијан тетура од пива
Док злокобно Жупом одјекује
Монтенегро Евива, Евива
У једноме часу изненада
Полетјеше ове кукавице
Да поруше без имало срама
Билборд с ликом Мома Копривице
Ал у томе Милинко долеће
И завика " Врћите се трање
Овај билборд са Момовим ликом
Налази се на моје имање
Ко га такне јади ће га снаћи
Громко викну овај витез стари "
А пред снагом његовога гласа
Задрхташе кољена фукари
Страшно бјеше тај час погледати
Ту старину и сина му Бају
Велики је Његош давно рек'о
Част и брука да вјечито трају
Син и отац ту стајаху храбро
Пред Сотоном к'о војници Бога
Док их с неба с поносом гледаше
Дух витешки Николића Шога
У то Мијо Безмаревић бану
К'о вук горски с два своја синовца
Те комити повијене главе
Побјегоше кано зец од ловца
Од страха им задрхташе ноге
А кроз срца проструја им зима
Гледајући Милинка и Бају
С њима Мија , Ивана и Сима
Епска пјесма за свакога није
Стихови су њени много скупи
Али ви сте соколови моји
Данас образ освјетлали Жупи
Ви сте данас показали оном
Чи траг људским нечовјештвом смрди
Да је Жупа од давнина била
И остала српски бедем тврди
Синовци су остали без посла
Због овога јуначкога чина
Ал вазда је лакше бити врабац
Него сури ор'о са висина
|
