На дно равна Гатачкога поља
А у доба мука и невоља
Испод брда Троглав и Сомина
Крај питомих поља и долина
Досели се братство Шаровићи
А пошто су били кућевићи
Уредише село и имања
Још да није било турског клања
Ово село било би још више
Али пошто Турци навалише
Многи Срби без глава осташе
Јер им суде везири и паше
А крај села иза Мале Љути
Крваво ће јутро осванути
Четрнаест калуђерских глава
Сном вјечнијем три вијека спава
Што их турска сабља посијече
Па сво Српство за њима лелече
Под литицом у Калуђерици
Тога јутра бјеху по прилици
Калуђери молитву служили
Како би се Богу одужили
Уз свијећу и Крст Златни Часни
Мољаху се пржински монаси
А не слуте да из Мале Љути
Кроз коју су кршевити пути
Привлаче се крволочни Турци
Крви жедни као гладни вуци
Таман кад се молитва заврши
Навалише паше и дервиши
Упадоше у тврду келију
И првога заклаше делију
И у томе метежу и јаду
Крв обоји калуђерску браду
Па отпоче невиђено клање
У долини наста лелекање
А крв точи низ тврде литице
Све од Локве па до Снијежнице
Четрнаест страда калуђера
Само зато што су друга Вјера
У келији труп до трупа спава
На свакоме посјечена глава
Које Турци у зобнице мећу
Онда гасе воштану свијећу
А Кандило бацише у траву
Па Икону скинуше крваву
Заштитника Николе Светога
Донешену из Светог Острога
Сломише је на прагу келије
Куда крвца калуђерска лије
Још се турске крвопије сладе
Па поново оштре сабље ваде
Да касапе млитава тијела
Јер не смију остати цијела
Бојаху се крволочни Турци
Да Крст Часни у монашкој руци
На коме је Василије живи
Калуђере поново оживи
Ту се страшна деси трагедија
Кад изгоре монашка келија
А зидови њени од камена
Свједочише кроз бурна времена
О турскоме крвавоме пиру
У овоме малом Манастиру
И дан данас у ово присоје
Историјски трагови постоје
Да је некад у прошло вријеме
Затрвено молитвено сјеме
У келији у тврдој литици
Ту у врту у Калуђерици
Од тада је прошло много дана
Али ова калуђерска рана
До дан данас никад не зараста
Али пошто ново доба наста
Без Турака и свих освајача
А слобода код Срба ојача
Часни Срби из Пржина села
А и други из сусједних села
Донијеше Божију одлуку
Да са душе одагнају муку
И саграде крај овога села
Спомен-Цркву у част Калуђера
У којој ће за њихове душе
Да се Свете молитве пјевуше
За духовни опоравак краја
С благословом Оца Николаја.
|
