Грамата да је Карађорђе из Васојевића Било је десет Ђуришића, па кад Турци нападоше, пише прота Милош Велимировић 1738. године, Васојевиће а потом пећки Ходовер Авди паша Махмут-Беговић, попали Васојевиће и много робља одведе у Пећ. Тада су повели и четири сина Ђурова, међу њима Јована Ђуришића са сином Петром и унуком Ђорђијем, који као и многи други најавише да пређу у исламску вјеру. Међутим, они побјегоше у Мораву. Јован дјед Ђорђијев (Карађорђев) вратио се у Васојевиће, биљежи Томаш Катанић. Слично Катанићу пише познати историчар Миленко Вукићевић, који каже “могуће да су се Карађорђевић преци, силазећи са брада из Метохије, још негдје задржали, док нијесу дошли у Београдски пашалук”. Ако су ове тврдње тачне, а морале би да јесу, јер их биљеже савременици Карађорђеви, прије свега поп Петар Катана, који је лично разговарао са Карађорђем, највероватније је да је и Петар, Карађорђев отац (један од двет Јованових синова) рођен у Краљима и да се оженио Марицом Алетић из Краља и да је Карађорђе рођен у Краљима и да су их тада одвели Турци у Метохију (Пећ), како пишу Вукићевић и Катанић. О томе, поред осталих историчара, пише и Драгам Самарџић, да су Карађорђеви преци дошли у Шумадију, највјероватније после аустротурског рата 1737-1739. године када су се Срби селили предвођени Арсенијем четвртим Шакабендом... Да је Карађорђе био Васојевић по оцу и мајци говори и Сима Милутиновић Сарајлија. Он је био писар Карађорђевог Совјета 1808. године и није имао потребе да нагађа о поријеклу Карађорђеву. Он је био у положају да непосредно од вожда и његове породице обавијести о његовом поријеклу. О рођењу вождовом Милутиновић биљежи и у стиховима: “По рођењу Васојевић сином / Србом Петром нашијем питомцем / и Марицом Артемиде Нинфом...” Даље Милутиновић биљежи “у то доба и Васојевићи (стигоше) Карађорђа давњашњи земљаци— Васојевићи”. Владика Петар II Петровић Његош издаје кнезу Александру Карађорђевићу 1840. године Грамату на титулу војводе и патриоте, са гордошћу напомиње да је кнежев отац “бивши вожд Ђорђије Петровић поријеклом од древних кнезова наше провинције Васојевића”. Сигурни су и тачни подаци и Константина Ненадовића, иако је његово велико дјело угледало свијет тек 1883. године. Ово зато што је на њему сарађивао син Карађорђев кенз Петар, а мати Марица, обоје родом из Васојевића. И у Србију се он преселио отац Карађорђев Петар са још једним братом док су му два брата остала у Васојевићима”, биљежи Ненадовић. Са своја два сина Петром и Мирком отац Карађорђев се населио у Вушевцу пише Марко Цемовић. Даље Ненадовић вели: “Марица мати Карађорђева родом је била из Васојевића, односно да се родила у Васојевићима. Онамо у Васојевићима до скоро су родитељи женили своје синове младе, између 17 и 20 година, млађе него што су удавали својекћери, и Марица није могла бити млађа од Петра”.
