Слаб је пјесник који никад није
Записао на листу хартије
Барем парче Српске историје
Зато узех бијел лист папира
Пјесничко ми срце не да мира
Да опјевам жену од мегдана
Хајдучицу звану Чучук Стана
Осамн'ести вијек издисаше
Турска сила Србијом хараше
Коју воде везири и паше
С њима војске по Азије јаше
А на самом крају тог вијека
Заљуља се једна колијевка
На огњишту Пљештић Радована
Роди му се трећа кћерка Стана
Љепотица са Дели Јована
Познатија као Чучук Стана
Одрасла је у селу Сиколе
Гдје је прве изучила школе
Па је отац са сестрама шаље
Да би знање прошириле даље
У Бијелу Цркву у Банату
А пошто је Србија у рату
Школа није у првоме плану
Па кад пушка устаничка плану
Стана узе оружје у руке
Узј'а Дора оде у хајдуке
Па се прије мрака улогори
Хајдук Вељка ђе бијаху двори
Харамбаша остаде без даха
Ко је жена што без трунке страха
Без питања и других дозвола
Поста дио његовог табора
Па у својој љутњи и иједу
Наређује да му је доведу
Покрај ватре сред свога шатора
На чашицу љутог разговора
Кад је ова стала љепотица
Спрам Вељковог намрштеног лица
Силан хајдук остаде без гласа
Од љепоте и женскога стаса
Не нуди јој злато ни дукате
Но нареди да је кући врате
А кад Стана наредбу разуми
Она Вељка преклиње и куми
Да се мане празна разговора
Но да свију склони из шатора
Да осјети њене страсти вуч'је
И узме је себи у наручје
Па кад буде једном пољубљена
Да се зове Хајдук Вељка жена
Ту се Вељко нашао у чуду
Али отпор бјеше узалуду
Одлазећи гори у хајдуке
На разне је ударао муке
Од Турака, студени и глади
И вазда је знао шта да ради
Ал' како је Стану угледао
Први пут се некоме предао
Па навали као вук на стадо
Да обљуби њено лице младо
Ноћ се мркла Крајином спустила
Кад је Стана Хајдука пустила
Да рашчупа њену бујну косу
И с усана медну сркне росу
А јутро је Вељка у шатору
Пробудило на рајском извору
Још се Стана уз Вељка привија
К'о уз камен присојкиња змија
А кад сунце са истока сину
Хајдуци се да'ше уз планину
А на челу покрај Харамбаше
Силна Стана на Дорату јаше
И тако су скупа ратовали
И Турцима чврст отпор давали
Све до мира Турске и Русије
А на штету Вељка и Србије
Вељко Љуту Крајину не даје
За велике силе и не хаје
Па настави даље да се бије
Са Турцима као што је прије
„За законе туђе ја не хајем,
Главу дајем - Крајину не дајем!“
Борбе бише крваве и тешке
Али чете Вељкове витешке
Све се жешће боре за Крајину
Склони нејач граду Неготину
А он оста с три хиљаде друга
Да се бране с истока и југа
Са сјевера и запада шанца
Да чекају Рушид пашу старца
Који води петнаест хиљада
Да Вељковом Крајином завлада
Али Вељко кроз своје шанчеве
Упадаше у чете старчеве
И велике губитке му ствара
Па се Рушид горко разочара
Те навали Вељка да уклони
Кидисаше турски ешалони
Попуњени свјежијем снагама
Брзо гину они на рагама
Да је Вељко имао џебане
Сломио би Турке док осване
Српски отпор све слабији бива
Но шта ради Вељкова одива
А која је тога тешког дана
Седам љутих задобила рана
Али Вељка храбри и соколи
Док се бори за свој живот голи
Него кад јој гласе дојавише
Да јој Вељка смртно погодише
Ђе топовско залутало ђуле
Вељка рани на бедему куле
Стана трже оштра јатагана
Па кидиса противу душмана
Седам дана с преосталом четом
Отпор дава пред турским налетом
Све је Турке а и браћу своју
Задивила јунаштвом у боју
А кад бише наде покопане
Стана оде да лијечи ране
И напусти града Неготина
Па уз помоћ хајдук Милутина
Вељковога рођенога брата
Оде Стана до равног Баната
Ту је своје извидала ране
А уз помоћ мелема и хране
Како даље стара књига вели
На томе се мјесту бјеху срели
Николау и Вељкова Стана
Па је она Јоргаћ капетана
Мужевљевог старог побратима
Запросила да с њим ђецу има
Два је сина са њиме родила
Још се роди кћерка Јевросима
Јоргаћ оде преко Молдавије
Да се даље са Турцима бије
А Стана је дјецу одгајала
Све док није без Грка остала
Јер погибе од турскије чета
Па је Стана са двадес'шест љета
Још једанпут остала без мужа
К'о на вјетру без латица ружа
Али борбу за живот наставља
Па вољену Србију оставља
Тамо приђе Богу и истини
И умрије Стана у Атини
У највећем јаду и биједи
Херојима како и слиједи
Док је била кћерка Јевросима
Свак је знао ђе гроб Стана има
И мог'о је гроб њен да обиђе
А данас га Стана нема ниђе
Али Стана вјечно ће да траје
Кроз будуће Српске нараштаје
Јер се такви зову побједници
Хвала кажу гусле и пјесници!
|
